Grad je hladan i tmuran
TV više i nije zabava
i sve mi liči na propali vikend,
u gradu suza i prokletih snova.
A ona je usamljena, hladna
niko ne želi da je utešni princ
no možda za flašu nekog jakog pića,
kap po kap i gura u to….
Bila je željna, ljubila je tako
bila je vrela, grejala je jako
bila je svet, spuštala na zemlju
bila mi je sve, budila mi strepnju.
Zadimljeni grad, težak je vazduh
nema više lakih, punih uzdisaja
muči me groznica u gradu promašaja
opet sam, opet sam ja….
Nemanja Tobić