Vraćaš me stalno.
Baš kad krenem
da padam
ti me uhvatiš.
I ne brine te
što visimo
nad provalijom
i što je dovoljan
jedan korak do …
Pusti me
da te oslobodim.
Suzana Janačković Živković
Author: Urednik
Zemljotres
Jalova posla
Skrivena pesma
o.k.
hodnik čaša i rastojanje
pustio sam te pod prstima
među pikavce
o.k.
ne znaš se smejati
umorna si od ruke
između nogu
o.k.
kad pričam
imam razlog biti sam
između zuba
o.k.
jezik je estetika
tišine
među nama
o.k.
ovo su bore
ožiljci strasti
između čaršava
o.k.
idemo dalje
dok muzika nestaje
iza ugla sjećanja
Jurak ot Petrof
Ovaj grad
Grad je hladan i tmuran
TV više i nije zabava
i sve mi liči na propali vikend,
u gradu suza i prokletih snova.
A ona je usamljena, hladna
niko ne želi da je utešni princ
no možda za flašu nekog jakog pića,
kap po kap i gura u to….
Bila je željna, ljubila je tako
bila je vrela, grejala je jako
bila je svet, spuštala na zemlju
bila mi je sve, budila mi strepnju.
Zadimljeni grad, težak je vazduh
nema više lakih, punih uzdisaja
muči me groznica u gradu promašaja
opet sam, opet sam ja….
Nemanja Tobić
Lako je Surovi
Lako je
hromom čoveku,
štaku
nogom izbiti;
slepom,
prst u stakleno oko nabiti;
bezrukom
drugu ruku slomiti.
Lako je Sirovi
gluvo-nemom se smejati;
nemoćnima u kavezu
zlobom se keziti
i leptiru čiodu
posred ledja
probiti.
Lako je
Surovi-Sirovi.
Lako je
ptici pero počupati.
Lako je
čoveku zavoje potrgati
ranu širiti, širiti.
Lako ćeš na tlo baciti
hajde probaj mu štaka biti,
mrak mu sa očiju skinuti,
druga mu ruka biti.
Hajde probaj,
sluh mu povratiti;
moćnim se lavovima keziti,
nemoćne osloboditi
leptiru život vratiti.
Hajde probaj
ptici pero izrasti
čoveku zavoje zamenjiti
ranu mu u tačku skupiti.
‘Ajde Surovi!!!
‘Ajde nadmoćni!!!
Sta čekaš?
Probaj uceniti, rušiti, rugati se
onima koji su zdravi
nezavezani.
Probaj
Surova gnjido
bez trunke primisli:
Moglo se to i tebi desiti!!!
Jelena Stojković Mirić
Oda vlastoljublju
Recept za kapi sloboda
Molitva
Kad umrem
gospode Bože
molim te nemoj
da bude zima
Znaš kako strašno
duva na grobljima
probija ispod kože
kroz kosti seče
šta sam se puta
smrzo na njima
Ni pop ne može
da peva kako treba
Daj
ako mogu da biram
nek bude to
u kasno proleće
kad vetar
lagano pirka
tek da otera
oblake s neba
ili da pomiluje cveće
i da zašumi vres
da svima lepo bude
I orkestar
da poželi da svira
nešto veselo
i svi da se uhvate
u ples
Kad umrem
gospode moj
kad mi dođe vreme
daj
da se ne gnjavimo mnogo
Nek bude sve
iz jednog cuga
kao kad nogom
konzervu skloniš s puta
Nemoj da me rastežeš
kao makarone
niko ne voli
lečenja duga
Daj ako može
da svršimo s tim
za pet minuta
Daj mi da jednom
bar na kraju
budem gospodin
kad sam već
celog života
bio sluga
Pa svi da kažu
jebi ga
gde baš on
A još do juče
i nek se rasplače poneko
ako baš mora
ali čim me
zatrpaju glinom
nek obrišu suze
i nek ih bude
baš briga
što da se ljudi
zbog mene muče
I molim te
samo još nešto
da ne bi zabune bilo
Kad kažeš
da mi je došlo vreme
poći ću mirno
od svoje volje
milom
Nemoj da šalješ
ratove
poplave
glad
i bombardere
Nisam ja baš toliko
ni važan
ni prkosan
Ja sam običan pesnik
što laže decu
da je rudar
i srce mi je
slaba tačka
Pošalji zato s neba
za mene
jedan običan
srčani udar
biće za sve tako
najbolje
Evo razmisli
ti si na nebu
ti si Bog
i trebalo bi
za toliko
da si mudar
Branislav Bane Dimitrijević