Jebem ti svet

robot iz televizije kaže:

Danas, širom sveta, svi plaču.
Mi ovde, ne. Mi samo izveštavamo.
Mi smo u vašoj službi, da bi vi bili

informisani.
Da znate šta se dešava.
Mi smo objektivni.
Mi posmatramo.
Mi smo uvek u srcu događaja.
Plaču ljudi na Kamčatki.
Ridaju u Central Parku.
Jecaju u zaustavljenoj gužvi
Nju Delhija.
Niko ne zna zašto.

brišem suze i pitam uplakanu ženu:

a da nije to možda zato jer su svi shvatili
da svet nije mesto
u kom žive srećni, zadovoljni i slobodni

ljudi
puni ljubavi, razumevanja i optimizma?
nego život imitiraju pognute i smrknute

kreature
uplašene i zauzdane patnjom, bedom i

nesrećom,
instant uživaoci droge posedovanja smeća,
uhvaćeni u klinč lažnih izbora i tuđih

odluka.

nije, kaže žena, jedva dolazeći do daha
evo čitam na netu
greškom tehnologa oslobođena je ogromna

količina
sumpor-dioksida u jednom kineskom

postrojenju
tamo su svi mrtvi, njih 8 miliona

eh, jebem ti svet, grcam
nikad ništa od njega

Zoran Trklja


Published: 05.02.2013.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.