ROCK N ROLL

Pomama užurbanih glasova
i revoltirani akordi u glavi pesnika
navode me da lagano pojedem
reč po reč, stih po stih
i čitavu pesmu.
Kažu da je neko ko oslikava svoje pesme
abnormalno inspirisan.
– Trenutak pada u ponor samozvanja-
kažu oni veliki.

Nikada nisam znao da napišem pesmu,
uvek su tu bile nabacane reči.
Pesmu je kucala pisaća mašina.
A ja sam oduvek živeo u drugoj koži,
u predstavi kojoj nije trenutak.
Ponekad, čak, zastanu mi misli u glavi
i onda se prenemažem.

Probudim se u grobu zasut pesmama
i osetim kako cveće niče iz mojih grudi.
Okrenem se ka Suncu i osetim kako je
taj bitan trtenutak prošao.
U tom trenu ugledam Mesec i
grad koji tone u san, unapred napisan.

Sanjao sam Rock n Roll bend.

Jaroslav Kiš


Published: 30.12.2012.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.