Život i sto

Posvećeno Slavku Lebedinskom

Srce bubreg želudac i sto
na stolu sam kusao pasulj
nekad s mesom nekad klot
onaj u Resniku beše bolji
čistio sam na njemu pirinač
u redu trebio
i posle jeo sutlijaš
rešavajući ukrštene reči

Peo sam se na svoj sto
da uhvatim svet za
i svet mi se smejao-jao
sasvim opravdano
bio je niži od mene

Na tom stolu sam ti pisao
pisao strasna pisma
pisma koja su te dovela dovela
i ti si sedela na stolu sedela
gola gola gola si sedela
i ja sam ti ljubio kolena
uobražavajući da si ti Hana
a ja Davičo

Jednom davno ima otad dobrih
sa stola sam ulovio muvu
izbacio sam je s dlana
da leti od sveta do sveta
kroz jedan prozor

Na stolu sam držao glavu
poleglu glavu svoju glavu
kao glavu u škembetu
jer nisam znao šta da radim
zato sam lupao glavom
o tablu stola o o o
o o o znači tri puta

Na stolu sam čitao
dugo dugo čitao
tvoje oproštajno pismo
s pravilnom interpunkcijom
a najviše uzvičnika
u kom mi prebacuješ neverstvo
sasvim opravdano
ne pismo već neverstvo

Jednom sam se srušio
o da srušio ispod stola
nisam mogao da pronađem krevet
i tu sam zaspao ispod
ispod svoda stola
sanjajući da kraj mene
protiče Moravica

Moj život je prepun stola
pun prepun stola i njegove šume
i vetra u granama vetra
u toj drvenariji
nekad je kucalo
hrasta srce

Beograd, 8. april 2009.

Velibor Mihić


Published: 20.12.2012.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.