Nefer-plej

Ja sam sportista, doduše ne svojom voljom
Bavim se atletikom življenja, ako se to tako može nazvati
Utrkujem se na nepoznatoj dužini s preprekama
Staza ima na milione traka, delegati nikad ne znaju tačan broj
Moji najbliži trče u svojim trakama, bodre me svojim slabašnim glasovima
I ja njima dižem palac desne ruke u znak podrške
U prepunoj svečanoj loži imam navijače
Volio bih znati šta oni sada misle o ovoj trci, oni su svoju istrčali
Iz priča sam saznao da su me najviše bodrili dok sam klečao u niskom startu
Oni su tad uveliko trčali
Čuo sam i da su slavili dok sam se nesigurno opirao nogama o startne blokove
Pitam se jesu li imali razloga za slavlje
Ja nisam želio da se bavim ovim sportom
Nisam želio iz više razloga:

prvo – niko me nije pitao želim li učestvovati u ovoj trci

drugo – kakav je to sport u kojem nemaš trenera da ti pokaže neke finte

i treće – jebeš sport u kojem pobjednik na kraju ne trči počasni krug

sa zastavom na leđima.

Elvir Kopić


Published: 16.12.2012.
Classified as: Proza
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.