Frenk Zapa je rekao
da ko želi obrazovanje,
učlani se u biblioteku,
a ko želi seks,
odlazi na fakultet.
E, moj Zapa,
da smo bar taj seks
dobili.
Bojan Marjanović
Month: October 2012
Freska
Razrez
popunjavanje poreznih formulara je ove kao obračun s njom! državom.
predlažem da se svaka ispravno popunjena prijava tretira kao vss.
te prijave su takve da plebs koji spunjava; mora imati školu i par godina škole-praxe.
znam napisati pismo. mami. znam i nesto reportaže zdrljati. pišem ovo radi čega ljudi uglavnom ne čitaju žutilo štampe.
jednom sam pisao zapisnik s nekoga brifinga. nisam napisao šta su rekli, već šta su trebali reći. nisu. zato sam ovde u jevropi.
za finasamt nemam rešenja.
još piše, imate pravo žalbe.?
imam poštene namere prema državi i nekim damama, zato sam uzeo više prijava, jer ću neke baciti. kao šta je u novinarstvu vrednost. poderano često više vredi nego objavljeno-napisano.
stajaznam jel dobro da u porezn formular upišem – prijavim idale, aaa?
u životu imam privatnu zbirku: srušenu kuću, dugova, alimentacija i kuhinja mi je u očajnom stanju. samovar sam vari!? a sve je to radi “tudjamovih-zlobinih poslanica”, pa neke priznanice (propali brak), rashodovane dame. jedna se zamonašila. isterali su je jer je imala “posla u mene”
a rashodi su veći nego prihodi.
to je odkada znam za sebe. minus je trošio više od plusa. plus je bio minus!
trijumf znanja je kad te pritisnu mišem (intrenetnim) i nadju akte finasijske. i na dlanu si.
dr. hans-peter walerius mi meri pritisak, policija jezik, doušnici me “brane” kod supruge.
kako se ja to mučim oko poreza, kako tek političari sa prihodima kao da nisu pravnici narodima-plebsu. već da su pali sa marsa gde je bestežinsko stanje savesti!, a ideje im su profurale do saturna. matineje narodu.
javili su mi iz porezne.
nemate ništa povrat porez. niste ništa zaradili!?
Mirko Stanković
Koliko juče
Juče sam se naljutio.
Isekao sam sebi rogove i pojeo rep.
Senke se nisam rešio.
Verujem da će i ona vremenom izbledeti.
Šta sam sve mogao uraditi koliko juče,
samo da nije bilo tih rogova.
A i taj rep mi je baš pravio probleme.
Najviše po autobusima i liftovima.
Baš neprijatno.
Sa rogovima je bilo lakše.
Sakrivao sam ih pod raznim kapama i šeširima.
Šta sam sve mogao uraditi koliko juče.
Samo da sam izgledao kao svi ostali ljudi.
Išao bih na utakmice.
Lajao na zvezde a ne na ljude.
Sedeo u kafani i gledao devojke.
Išao u zoološki vrt.
Igrao sa pticama,
Vidim sebe u ogledalu.
Lepši sam.
Bolji sam.
Sutra sam rešio da idem kod frizera
po prvi put u životu.
Veseo sam!
Siniša Prvanov
Dan kada je treći put propala Željezara
Nakon dvadeset sedam godina
Izlazimo kao poklane ovce,
Tako mirno,
Tako tiho
Pred profesionalnom kamerom
U mikrofon govori uplakana Izeta
Iako njihova povorka nehotice
Priziva sliku Tadijanovićevih ovaca
Prezirem sebe emotivno ravnodušna
Shvativši da sam dio gomile
Koja naklapa o viđenome
Ne sluteći dosege mahnitosti.
U Sisku, anno domini 2011.
Slavko Jendričko
Soul
Čarolija
Jeste znali da Vile postoje?
One koje leteće ćilime kroje,
Koje bacaju čarobni prah,
Pa, letiš visoko, visoko da izgubiš dah…
Imaju toliku moć,
Da ti obasjaju najtamniju noć,
Da nađu svetlo tamo gde je mrak,
Pa, oteraju strepnju i strah…
Nema suza i plača u njihovom svetu,
Od osmeha čarobne mreže pletu,
Pa, kad je jednom na tebe bace
nema ništa teže,
Nego se isplesti iz te mreže…
Bore se protiv veštica i zlih čarobnjaka,
Kao prijatelja je ima princeza svaka,
Čarobni štapić koriste samo kad treba,
Tamo gde zlo i nevolja vreba…
Ali, morate i ovo da znate,
Da svi ljudi ovoga sveta shvate,
Svako od nas može biti Vila,
Da ima i moć i štapić i krila…
Prvi korak je srećan biti.
Drugi korak, srce ne kriti.
Treći, vrata duše širom otvori,
Od svog života sam bajku stvori.
Četvrti je malo teži,
Ali, budi hrabar i ne beži,
Pusti da te ljubav stigne,
Među oblake da te digne…
Jer samo onda si Vila prava,
Kad srcem više ne vlada glava,
Pa iz sebe oteraš svaki strah
Kad ljubav imaš,
šta će ti onda čarobni prah?
Marija Ruvidić