Iza ovog katanca
Kroz ova vratanca ulazite
u malo srpsko pozorište
ne u naslov Prolećna sezona
kratki dani obožavanja već
u običan septet
po redosledu kobajagi
pojavljivanja na sceni
doduše sa skrivenim činovima
ali likovi su tu
slatki slani zabibereni
sve do zavese
i potpisa autora
sa zakovrčenim ić
u genitivu
A likovi
Prvo gazda
pa gazdarica
gazdaričina mlađa blamaža
pa gazdina ljubavnica
kojoj gazdarica priželjkuje
da vidi pete ali
Bože moj
pozorište ište
utočište
umesto strugane repe strugane pete
kad se sve zaboravlja
osim da se diše stvarno
kako nijednom reditelju još
nijedan glumac nije
na sceni kinuo ili
brknuo u džep da opipa kintu
samo šipak
On je solo
ima dva-tri monologa
u lonac
zbog akustike
crtu ne prelazi
obeleženu kredom
Gazda ga tera da odnese ribizle
i gazdarica ga prima
sedi na tu hoklicu kalfa
u negližeu
dok se sufler hvata za glavu
kalfa je pogrešio što je
ribizle hteo da uruči
u kupatilu
Gazdarica
u daljem tekstu g-ica
manikira nožne prste
bojom ribizli i
ima grgurav porub na cvetnoj haljini
od kolena do kolena
noge joj se što bi rekao ludi Branko
koje on ne sme da gleda
ali gleda
ne on oči
Kalfa mora da otpije penu
jer gazdarica voli čisto “jelenče”
a on za to vreme vidi
rogove na njenoj glavi
rečeno je gazda ima ljubavnicu
da li je rečeno proveravam
rečeno je
i tako srpski komad
šljapka po kupatilu sve dok
ne počne drugi čin
koji ubija u pojam
Koji treba preskočiti
jer je gazdina ljubavnica
sa svojim ljubavnikom
u njegovom bračnom krevetu
sve pod kontrolom reditelja
a publika ste vi
Jeo si ribizle
kaže mu gazdarica
u trećem činu
Nisam
Jesi jesi crveno ti oko usta
Zatim ona maše rukama
manikir se sporo suši
sufler se ma ništa sufler
Kad jednog dana
a taj dan će doći
usedne na gazdino mesto
i on će slati bokor ribizli
pa bokor ne bokal
a ne može ni buket
svojoj ljubavnici
A šta bi s gazdaričinom sestrom
Ništa imala slobodan dan
Iskoristila ga za tezgu
U konkurentskom pozorištu
Na kraju zavesa
preko lica
autora ove jadne pesme
Velibora Mihića