Cvet

U dan ne dođe niko.
U snu mi dođoše
samo oni iz večnosti
i rekoše za spokoj dovoljno.

Ko zna,
možda ću jednog dana
uronuti kroz prašnike,
u sokove bilja
i tamo ostati čitav svoj vek.

Kišo,
vrati se oblaku svom
i hvala ti za ovaj dar.
Daruješ,
a ne znaš,
da daruješ me.

Ja, narcis u polju,
grlim te svojim krilima srećnim.
Tvoj pretočeni golub zeleni,
maše ti laticama svojim.

Jelena Stojkovic Mirić


Published: 25.10.2012.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.