Selo

selo umire,
još jedna cigla pada,
još se jedan razbio crep,
i bi pogreb u nedelju,
i kamion za selidbe,
taj slabo plaćen posao u gradu,
još jedna ulica bez dece,
već od prvog,
dok na jesen zatvaraju školu
jer ljudi odlaze

a selo umire mirno
kao bolestan pas
kao polja u jesen

poslednji pozdrav
kroz špalire praznih kuća,
dobro zabravljeni prozori,
i visoka trava u dvorištima
poslednji pozdrav,
tresu se staračka usta,
nekad su ovde trčala deca
dok sve nas nije
sustigla praznina.

Marko Car


Published: 01.09.2012.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.