Gospodine svakoga dana poželim
da Vam izlijem spomenik
sa natpisom zasluga
ali to otužno zvuči
gotovo mrtvački
nije to za Vas, mladi ste
odustanem
pomislim da Vas uramim
sa natpisima značenja
glupost, gospodine
čista glupost
uramiću Vas u vlastitu kožu
tkanjem trajnosti
krivica je Vaša
malo malo
a godinama srce mi se zbog Vas izmesti
u druge predele tela
iznikne mi na noktima
rascveta se u kosi
pa me pitaju:
“Šta ti je to!?”
“Osip.”, slažem.
Gospodine, zbog Vas mi srce čergari
ponese gitare i šator
ujutru ga zateknem na vrh kapka
vreme je da Vas ozbiljno, i opet
zaprosim
pod Vašom krošnjom jorgovana
dok bude sipila lagana srebrnasta kiša.
Jelena Stojković Mirić