Greška u oku slikara

Ušla sam u kuću, izula cipele, skinula kaput
i okačila se o čiviluk

prošla su dva, tri godišnja doba
tako

zaškripala je kvaka iščekivanja
obukao me na sebe i krenuo cvetnom ulicom

otvorih oči u času kad izbismo do starog zamka
na vrhu brega

oblikovali su nas vetrovi
nad ravnicom pijanosnenom
sanjasmo vinjete pitomog leta porama energije
nadolaskom prviih naznaka
bujnobojnih meseci
skinula sam
svu našu odeću
obukla u zrnevlje bilja i
posadila nas pod krošnjom jasike

kad odzimi,
da izniknemo šareno, bogato zanjihani željom.

Otvorih oči negde u ravnici
baš dok se slikar potpisivao na koncu svog pejzaža

nasmešismo mu se prirodom
pegice svemira poleteše…

Greška u oku slikara.

Negde sam već videla takav akt.

Jelena Stojković Mirić


Published: 10.11.2011.
Classified as: Poezija
Comments: 2
Author:

Discussion: Total 2 Response

Comments: 2 to “Greška u oku slikara”

  1. Haunted Angel says:

    Čarobno! *__*

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.