S

Uzalud te vidim,
kao da ikom nešto više mirišeš,
pa nek je to za jednu noć, san,
ne mogu se megdaniti!

Petrarka!?

Oduševljeni… Oduševio bih
i mladošću i po nekim smislom,
zapaljenim uzalud!
Svirepost u pogledu
i sve čime mi korake saplićeš.
Misliš, izbledeo….

Jutarnja propaganda bisernog sveta, uz kafu jakog ukusa, i jedan anđeo što buđenje tako stvarnim činim…
Ogavnog je ukusa, bez premca, ali Jeste! Želim te ispolivati, po mekanoj koži, spavićici sa tim tako loše ucrtanim leptririćima.

Vojislav Đinđić


Published: 29.06.2011.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.