Udah III

Prašina se hvata za nogavicu
Znači: Jesam

Zaslepljuje svetlost dana
Osmehujem se: Jesam

***

Dok njihala sam se na ljuljašci u visine goleme ugledala sam
baš tad stvarane predele
Puno toga raznog i

taj prašnjav drum.

Videh i – „Jesu“: „Mnogi ljudi koje nikada nisam upoznala“
Na primer, Neko Nepoznat veseli se s „decama“ iza
predalekih prozora…

***

Kartu moju na sto:
– nisam još stigla da
crvljam u zatvoru.
– nisam još stigla
da kockarka budem.
– nisam stigla
da budem svirač orgulja.
– nisam stigla
da bez noge budem.
– nisam stigla da imam osmoro dece ili
jedno.
– nisam stigla da budem
„neka Todora“.
Na primer.
Druge stvari dobre i loše što stigle me
odsmejah il` otplakah
što jače.

Ovako: Udahnem.
Vreme je: Sadašnje.

***

Telo nam je, dragi, poklonjeno
toplo, sve starije

I, dragi,
poklonjene boje

I,dragi, dva postoje Sveta:
Ovaj, i Savršen

Kad udahnemo, dragi, tada se zahvaljujemo.

Natalija Ž.Živković

Pesma je iz zbirke “U aorti mog srca” (prva “Nagrada Risto Ratković za mlade autore”, u konkurenciji ex-Yu regiona).


Published: 25.03.2011.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.