Prolaznik

Putuje vreme, putuje morem,
vidi gde gusar svoje blago krije,
pod trbuhom kita, u čeljusti psa,
iza sumnje onog što ostrva rije.

Putuje vreme i lovi planinom,
sa čoporom divljih, krvoločnih zveri,
hajka je za nadom, uplašenom srnom,
što korake hrabih odvajkada meri.

Putuje to vreme, od tada, i danas
i prolaznim smehom gleda što se miče,
ono neće stati, zastati, il’ reći:
“Hej, čovece mali, slutiš li kraj priče?”

Darko Nikolić


Published: 18.03.2010.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.