OTREŽNJENJE

Ne polivaj laku moju i lahornu,
od srdžbe umornu čistotu,
vodom sa izvora,
koji si sramnom namerom otrovao.
Ne misli o meni!

Budala, uvek sam bila.
Cedila uzdahe,
ganjala suze niz ulice bez saobraćaja,
u pogrešnom smeru,
Nespokoja.

Kad bih mogla slagati,
naučila bih mesec
Da samo do pola ophodi
Da te ni slaba,
hladna svetlost stenja ne ogreje
Više
Nikada.
Da se skameniš i obeliš
Ubogo moleći.
Da imaš sve eone da promisliš
Zašto si me zavoleo?
I na početku prestao da se trudiš.

Vrata kojim si me otškrinuo i zapečatio
u različite vilajete vode.
Ja ću u brlogu svom skapavati
pevajući,
a tebi je dovoljno, dragi,
što lagano umireš u meni.

Angelina Radulović


Published: 23.11.2009.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.