Svest

Kada te posmatram, vidim
Haotični oblak prašine
Vetrom nošen
Rastrzan, trošen
Smatraš da zamasi njegovi
Dižu u svetle visine
Gde vladaju Sistem i Sklad
U kojem se tope
Strahova snegovi

Pa zašto onda, reci mi, reci
Toliko često umesto njih
Nalaziš nemir
Sumnju i jad?

Vetar te gradi kupeći s tla
Otpatke, trunje, lišće svelo
Raduješ se, jer više te ima
A patnja ti jednako
Nabira čelo

Kada te posmatram, vidim
Snoviđenje koje bi htelo
Da bude Ja, da postaje Neko
Svaki put drugo, svaki put drugo …

Vetar te nosi, ideš daleko

Srećan ti put, zbunjeni slugo
Vojislav  Varagić


Published: 21.07.2009.
Classified as: Poezija
Comments: 2
Author:

Discussion: Total 2 Response

Comments: 2 to “Svest”

  1. Jovana says:

    Odlicno! 🙂

  2. Milica says:

    Svaka cast Suzana!

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.