Na kraju (jutarnja zvezda)

Na kraju, oblaci dosade:
Predviđamo sledeće oblike,
a zaboravljamo stare.
Zvezde sjaje isto svake noći,
i znamo im tačan broj.
Krila nam smetaju pri hodanju,
a vatrenim mačevima sečemo drva,
i javi nam se osećaj
koji je i misao
da se svet valja preurediti
ceo svet, kako nama odgovara.
Jedna volja ga je stvorila,
zašto ga druga ne bi oblikovala?
Gasimo naše mačeve
onda razmislimo
pa ih raspalimo još većom vatrom
i dok nam vojske marširaju ka tronu
smejemo se u sebi.
A onda padnemo.
Mada, stvorimo svoj svet
(makar to bio Pakao)
i budemo ravni svetlosti u svojoj tami.
Ali,
Opet nas zovu palima.

Miloš Jocić


Published: 20.05.2009.
Classified as: Poezija
Comments: 1
Author:

Discussion: Total 1 Response

Comments: 1 to “Na kraju (jutarnja zvezda)”

  1. Jovana says:

    Jeste da sam je sad po treci put citala, ali utisak koji sam imala pri prvom citanju i dalje stoji!Svaka cast! 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.