Čekali ste me vi
u polju, u ratu, u knjizi
da se rodim iz hleba
sa asfalta i sa livada zelenih
čekali u sirotinji, u brizi
u strahu sa ocima što ostaju bez neba
da se ne rodim nepismen i tih

Zagledani u krš i stene
u tajanstveno more, zlatne ravnice
zemljani preci, olovni dedovi
staklenoobrazni muževi i žene
dočekivali goste i njihove ptice
al’ vam ne otkriše proročanski redovi
da ste osedeli čekajući – mene

I rodio vam se pesmopojac
sa ognjem što živi sred grla
sav nesit mada skroman i fin
a put ga ne navede na novac
već se o pero sapleo vaš sin
živeci u vekovima ste čekali
slovotvorca, da ne biste nestali

I ja vidim moje trudne majke…
i cedim čelo u posude žuci…
i pletem neke mrtve bajke…
dok mi tajne otvaraju ključevi…

Danilo Lučić

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply Cancel reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

Ime *

Email *

Website

CAPTCHA Code *

Leave a comment...

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

Δ