Sonet za Meri

Kako da ti kažem koliko te volim,
Kada Ti to ne želiš da čuješ?
A ja sam i kleknuo… i molim
samo tren, tren da mi daruješ.

Dovoljno je samo sonet da pročitaš
i doživećeš moju ljubav, moj svet:
za uzvrat ništa ne treba da mi daš
a u duši ćeš imati najlepši cvet.

Sada znam da sam ga za Tebe samo čuvao:
nosio ga kraj srca, ispod kaputa,
onog starog kroz koji je vetar duvao…

I mislio sam i nadao se nebrojeno puta
da ćeš zastati i moj sonet saslušati,
samo saslušati pa da moja duša ne pati:

za Tobom
i za uspomenama koje blede

———————-
U Majdanpeku
10. avgusta 2006. god.

Dule R. Paunović


Published: 11.11.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 1
Author:

Discussion: Total 1 Response

Comments: 1 to “Sonet za Meri”

  1. Vladan says:

    Lepo,lepo.

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.