Testament

Kazujem ovo
dok sam pri čistoj svesti
i zdravoj pameti
da se razdeli
kako je pravo
da svakom bude milo
onako kako
dole piše:
Starijem sinu
ostavljam noge
kad toliko voli
loptu da rita
Mlađem dajem ruke
on jedini veruje
da bi od njih
bilo neke fajde
Glavu ajde
neka uzme ko hoće
njoj su se jedino
radovali žileti
tebi ženo
ostavljam srce
samo je tvoje
uvek i bilo
Od ostatka
neka se napravi
pašteta za pse
i to bi bilo sve
Nema više

Branislav Bane Dimitrijević


Published: 12.10.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 1
Author:

Discussion: Total 1 Response

Comments: 1 to “Testament”

  1. zelena says:

    Koliko ljubavi u testamentu ima, ostavila me je i bez daha i reci.

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.