Kreator depresije

Duh slobde miluje lice,
krvave dame,
što u sebi skriva
godine kartanja sa Djavolom.

Miševi dolaze.
Priredjena je gozba,
na trpezi hiljadu otrova
i u daljini čuju se kopita.
Na posletku ona gubi ravnotežu
i omamljena pada predamnom.

Dok je bend svirao poslednju pesmu,
iza kuće kopao sam rupu.
Neko duboko mesto,
gde mogu da ohladim
tu usijanu glavu.

Dok suton prekriva grad
i pale se ulična svetla,
u daljini čuju se kopita
i miris smrti.
Nežna kao vanila.
Tako prijatna!

Ivan Aleksov


Published: 09.08.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.