Buket za Jelenu

Pred pustom
musavom uličnom tezgom
zakićenom listovima koji dočekaše jesen
Stojim
posmatrajući te jadne, lopovske
sitnice:

stari sapun, ukraden ruž, razmrljano rumenilo
biserna ogrlica istrošenog sjaja
i videh među tricima
zagubljeni buket:
izgužvane latice, pogrbljene stabljike
i miris što na smrt miriše
Dok sam čekao Jelenu

U poslastičarnici ”Bombaj”
zuji limunada među praznim stolicama
samo Ciganka lenjo dovršava tufahiju
zatim propne usnu i cokće šupalj zub
pali duvan orošen znojem radnika

Moja je pojava diže s mesta,
od masnog, lepljivog stola
izgoni je na hladno, jesenje sunce

– Dobar dan, izvolite! –

Dajte mi onaj ubogi cvet,
i svu njegovu polumrtvu braću
celo kolo presahlih života

Dajte ih što su napola sveli
napola crni
Samo dajte…

– Pošto buket? –

S groba je ukraden

Danilo Lučić


Published: 08.05.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.