Pusti snovi

Suze su ništa do kapi vode,
skliznu i prodju ko kakav san,
zaboraviš da postojiš,
a onda se pojave one
i tužan i sam shvatiš da si i ti pusti san.

Želiš nešto što je tu,
želiš mir, toplinu, sjaj,
želiš da se smeješ i da plačeš,
ali najgore je kad to radiš sam.

Ličiš na senu, privid toliko dalek, siv,
želim te zgromiti, zagrliti,
zaustaviti kolotečinu neuzbudljivih zamisli
da ćeš zauvek biti tamo,
sa druge strane tvoje planete.

A onda ništa, i opet tako,
zamisao je zamisao,
san je san,
a meni treba samo jedan čvrsti zagrljaj.

Marija Stefanović


Published: 12.04.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 2
Author:

Discussion: Total 2 Response

Comments: 2 to “Pusti snovi”

  1. Boban says:

    Baš lepa pesma Marija, meni se dopada. Procitao sam i tvoju biografiju i iznenadio se jer u pesmi deluješ kao neko sa više godina. (Ovo je trebao biti kompliment ali neznam da li tako i zvuči)

  2. Muzic says:

    Svaka pesma je lepa na svoj nacin,postoje manje i vise lepe pesme,ali postoje i najlepse,to su one koje vam posveti neko ko vam je beskrajno drag i koga jos beskrajnije volite.Osecaj je nemoguce objasniti,poznaje ga samo onaj ko je tako nesto osetio.
    HVALA TI BEBAC.

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.