Ispod praga svesti

Sve počinje igranjem igračkama odraslih.
Tada počnem govoriti mnogo.
I reči počnu gusiti biće.
I na kraju besmisla, same se guše u pepelu praznine.
jedino vaseljena uzdrmana odzvanja.
Ja kontrolor svoga uma, imam bezuslovnu vlast nad slabijima.
Ne umem obuzdati taj mali ud.
Jezik.
Neposlušni stražari tromi spavaju kraj otškrinutih vrata mojih usana.
Ja moćni kontrolor?!
Koga varati …
iluzija ….
Potpala pod vlast sopstvenih robova, igračaka …
Propalo carstvo bezazlenosti!
Zato, kada ćutim dobro znaj da te čuvam.
Ćutanjem uništavam nakaze i sprečavam nakaženje onog najlepšeg.
Ljubavi, to jest tebe.

Kada spoznaš, znaćeš, razumećeš ….

Natalija Čupić


Published: 24.02.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.