1,2,3

Ako se budeš hvalila
Koliko si bila voljena
Budućima koji pitali o meni

Da sam po mrtvu pljusku
Gologlav stopirao prema jugu
Bježeći od tebe

Da sam izbacio mobitel kroz prozor kola na kišu
Da sam, zbog tebe skrhan
Mijenjao broj po kojem su me znali

Da sam bio udarnik o čija su se prsa
Razbijali kuršumi
A sad
Kao drvo što te grijalo u zimu
Da sam razbijen u dim
Koji otpušu djeca

Da me je ljubav prema tebi tako dotukla

Nemoj se s tim hvaliti

Goran Karanović


Published: 25.09.2007.
Classified as: Poezija
Comments: 3
Author:

Discussion: Total 3 Response

Comments: 3 to “1,2,3”

  1. Pročitala sam ovu pesmu onoliko puta koliko bi i najglupljem trebalo da je nauči napamet. I toliko sam i zbunjena, i oduševljena, i zužna, i slomljena, da sad ne znam šta da kažem…

    Možda će PRELEPO biti dovoljno dobra reč.

  2. moskva says:

    tužno i sjajno

  3. premalostrpljenja says:

    odlična pjesma. možda se obrnulo, to je valjda taj balans.

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.