Jablan

Daleka sam i visoka
a moje sestre dvije
tuđe su prijateljice
naša majka živi sama
i na balkonu uzgaja fuksije
od nje do mene
pogled se rasteže
kroz cijelu noć
a to je mnogo sati
sivih cesta i žutih linija
ponekad ih zaboravim
Sve ih zaboravim
Te moje sestre i majke
I fuksije
Danima ostanu izgubljene
zatvorene u teglicama
u ostavi
u džemu
čujem ih katkad
kako
sitnim ručicama
grebu i kuckaju
tad pojačam televizor
ili gnjurim u jastuk

Beatriče Ilić


Published: 28.08.2007.
Classified as: Poezija
Comments: 1
Author:
«
»

Discussion: Total 1 Response

Comments: 1 to “Jablan”

  1. Bane says:
    30.08.2007. u 16:51

    Beatriče je neobičan pesnik i pripovedač. Neobično drugačija.
    I neobično talentovana.
    Pesničke slike koje ona nudi su slike jednog običnog, čak malograđanski dosadnog života, kroz koji na momente provrišti nezadovoljno i uplašeno dete koje oseća da ne pripada jednom takvom svetu.

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

CAPTCHA

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.