Laži

Pitaš – “Šta radiš?”
“Razmišljam.” – slagah
nespretno, šturo.
A šta bih drugo?
Kako da kažem
da valjam dane
baš loše zvuči
bolje da slažem.

“O čemu?” – pitaš.
“Ne bih sad o tom’.”
– procedih grubo
baš kao da su
te misli moje
pametne silno
i da na svetu
druge ne postoje.

“Pitam onako, čemu taj ton?”
– ljutnu se s’pravom.
“Izvini stvarno,
stig’o me umor.”
– ko pseto lažem.
A šta bih drugo?
Kad misli jedva
u reči slažem.
I te što složim
jedva kotrljam
u grlu stoje
guše me, dave
ne bih da brljam.

“Odspavaj onda, snovi su lek!”
– gotovo vikom –
“Makar odremaj!!”
“Da, znam i ja, i baš se spremam.”
– procedih jedva.
A šta bih drugo?
Kako da kažem
da budna sanjam
sve svoje snove
da nisu lepi
razum ih truje.
I ko bi još to
hteo da čuje?

Suzana Janačković Živković