Epitafija Da li gledamo iz oka bez milosti ili smo slepi za nestvarno Čime ćemo opravdati odsutnost kada se lepota rađala Pod samoljubljem zjapi praznina večna Saša Pešić
Vir Tonemo kroz dlanove umiruće vode kao slepo jato velikih ptica gutajući ogrlice bilja iz dubina vređaju nas samo šeširi u granju i mir sa kojim nadolaze lokvanji Saša Pešić
Duhovito do histerije Lucidno njišući koščate bokove smrt u mantiji sveštenika klizi preko ilovače Grobovi niču kao grbe Prozračne oči baštovana s odanošću zadušnih baba gutaju pejzaže Gladiole bespomoćno zure u prazninu Okrenuto licem prema zemlji pod nebom večne ljubavi gasne sunce mog rođenja Saša Pešić