Ubija me čekanje,
i kao paučinu
između dva stuba razapetu,
ostavlja moju dušu
da se na vjetru suši.
Presahla od čekanja
gledam u oblake nebeske
čekajući bar kap kiše
da mi dušu razgali.
A oni se na me samo iscere
i otplove u tuđe
daljine plodne.
Heerlen, 29. 03. 2008.
Safeta Osmičić