Lako me je voleti
kad ti šapućem na uho
stidljive poglede,
kad ti se bosonog
prošetam srcem,
kad te mislima milujem
dok ne zaspiš
u tvom krevetu.
Voli me kad pijan
povraćam svoje
strahove i dileme,
voli me kad se preklopljenih kapaka
družim sa imaginarnim prijateljima
koji tebe baš i ne vole,
voli me kada sam drkoš
koji nas oboje zbunjuje
rečima koje lome jezik na tri polovine,
voli me tada,
čik ako smeš,
voli me kad se mrzim i veruj,
vratiću ti ljubav
kad jednom i tvoji papiri i olovke
dopadnu pod teške muke
preispitivanja.
Bojan Marjanović