Month: June 2008

Utorak

Jutros je padala kiša
Dječaci su gledali za stepenicama
Kud se narančice sisatih doktorica njišu
Pred oboružanim vojnicima okupacijske sile
Nabildanih mišica i njegovanih ruka
Za automatsko oružje i ženske organe
Očiju drhtavih od dobrine europskog tripa koji ih je doveo ovamo

Dobro nam došli, donori
Gledam kako vladate
Ja ću se oteturati kući
S pijanom sredovječnom ženom
Ona će razdriješiti svoju kosu
Sjedit ćemo mirno i šaputati

Noć će izblijediti
Mrtvi će pred zoru ogoliti koljena
Sačekat ću Sunce kada riječi završe

Goran Karanović

Ožiljak je tvoje ime

Slučajno smo se sreli
sećaš se, jedan običan susret
razmenili nekoliko reči
u istom gradu u kome smo živeli

Zašto sam od tog trenutka znala
da je moj život obeležen
da ma kako daleko otišla
neću moći od sebe pobeći
znam tek danas

Znamo sada to oboje
Bog je hteo da se sretnemo
a oni nam nisu dali
da zauvek tu i ostanemo

Živimo i ćutimo našu bol
šta su drugo i očekivali od nas
Da u dušu nam zavire
da je prodaju

Pričaju mi o tebi
slušam ih,
a ne znaju da ja sve znam
a da te ne vidim
a da te ne čujem
a da te ne sretnem

Nosim tvoje ime
u svojim izdisajima
u svojim rukama
u džepu od kaputa
u šavovima haljine
i bez tebe ne bih znala
da postoji sreća.

Slavica Frančešević

Najlepša

Malecka, ti misliš da sve stvari na svetu poznaš
i da sve cake dobro znaš.
Ali ipak pazi
da nekom nešto pogrešno nedaš.

Da, da, dobro si čula.
I nemoj se smejati tako,
jer to se može desiti nekad
i to vrlo lako.

Zato malecka, i ako poznaješ sve stvari,
pripazi ipak malo na sebe,
pričuvaj malo svoje čari
biće to bolje za tebe.

Boban Petrović

Čestice od života

Bio sam student
nezadovoljan nametanim ustrojstvom
htedoh da pišem nove knjige,

Bio sam lekar
krao sam život od Bogova
i pod zakletvom ga stavljao u meso,

Bio sam mornar
u svoj različitosti sveta ploveći
shvatih njegovo jedinstvo,

Bio sam vatrogasac
prozreo sam ćud vatre
da uništavanjem otpočinje stvaranje,

Bio sam vojnik
naplaćivao sam slobodu krvavim ordenjem
sada mi kajanje krivi kičmu,

Bio sam sudija
jarmom društvenog ugovora
lišavah njegove potpisnike slobode

Bio sam čovek
ceo se univerzum prožimao
u mome malenom htenju

Bio sam žena
s uma tražio sam jednakost
za svoju utrobu kojom rađam budućnost,

Bio sam dete
naivno i drsko
načinih od sveta sebi igralište

“Bio sam živ i čudio se…”

Danilo Lučić

Kako je lepo sanjati

Kako je slatko sanjati
lađu dok morem plovi;
lepo lice prirode
i neki život novi.

Oblake blistavo bele,
koji nebom lete
i tu na njima
jedno srećno dete.

Zvezde što na nebu sjaje,
patku koja nosi zlatno jaje,
školu i radosne đake
i njihove nastavnike.

Sanjati ljude celog sveta,
kako su zadovoljni i zdravi,
kako sijaju osmesi deteta
i kako smo uvek prvi i pravi.

Luka Marinković, (12 godina)