Saveti starog pesnika mlađoj pesnikinji …

Valentini

Ne započinji pesmu
ako ti srce
ne uzlupa
pesma se rađa u srcu
srce moje
a što iz srca nije
nije na visini
poezije

Budi majstor srca
dete moje
Val
srcu treba dati vremena
prvo šegrt pa kalfa
da gladuje i vodu nosi
da se čistotom srca
ponosi
da ume radost da donosi
i oprašta srca grehe

Drži se ideje
drži čvrsto uzde
Pegaza
da te ne zbaci iz sedla
on mora osetiti da ti je duša
puna i da stremi
u visine

One poverljive stvari
one samo samo samo tvoje
odbaci
taj kovčežić pripada
samo tebi
ne iznosi svoje krvi
šapate
ne poklanjaj svojih snova
drhtaje
osim osim osim
ako ti srce ne grca
uz mo
je
eeeeeee

Pesma treba da je
ozbiljna građevina
da poštuje statiku
linija i treperenja
da ima boju i miris
lepota je u pevanju a ne u
potpisu
ma kako bio kaligrafski i
od ma kakvog rosnog poljupca
izveden
jak kao Etna
lagan kao leptir

Ljubavna pesma
dete moje
Val
takva treba da ti
poraste do srca
do suznog smeha ali i
do smešnih suza
jer sve suze
i najiskrenije
jednog dana
iskopne
dok se osvrneš
obrazi su ti suvi
i nova ljubav zove
Naše pesme su
knjiga našeg života
u kojoj se listaju
okreću drhture
ječe i zveče
dani

Pesma ne sme
da ti plače na ramenu
traži pozajmicu
ne sme previše
da filozofira
da se modira prenemaže
i ludira
nije lepo da
besni i mršti se
potamo se
nije samo
dva-tri uzdaha
i da se svrsta na tvoju stranu
Ali svakako mi ostavi
meni meni
bar red-dva
da se i ja dokažem
u uzdisaju

Ne sme biti samo tako
napisana
treba da je od ljubavi
i tvog nesna
izatkana
Kad izleti iz tvog srca
poljubi joj krila vita
pesma treba da je
Anđeo tvoje duše
što sa srcem
razgovara

Kad tvoja pesma
Val
u tebi odjekne
hej evo me evo me evo
u ogledalu
to je bogami pesma
naći će odziv
i u drugima
Voleće te
postaće tvoja adresa
kao ona kratka reč
premoderna
ali neću da je izgovorim
Da i u drugima
To je dobar znak
ako je voliš
i ona će voleti tebe
ako joj hitaš kao kući
ako je tvoja pesma
tvoja leja
tvoja luka
tvoja kuća

Kad ispevaš neku pesmu
draga moja
moj užički Anđele
ako je tebe manje
pesme je više
Tad zahvali Bogu
što ti je dozvolio
da proviriš u večnost
Poezije

Sve je u pesmi isto
i ništa nije
Isti smo mi
sve dok nas ljubav
ne promeni
dok od nas ne napravi
snimke borove palate
šminke korove plate
mitinge sove salate
lupinge snove kravate
i izgubimo se
u nepovrate
taman posla
ne desilo se

Pesma treba da ima
tajnu sobu
tajno vreme
i ključ kojim se
otključava iznutra
A unutra sedim ja
tvoja tajna
i čitam tvoju
sjajnu pesmu
s usana

U toj pesmi
treba da sam
tvoja ruka tvoja zemlja
ukus šljive iz Užica
šesto čulo u tvom umu
a ja tvoja drugarica

Niko ne sme
da sumnja u tvoje pesme
ti si gospodarica
Poezije
srasle ste Božjim štepom
i prati te kao senka
i gazi stopama
tvog srca i tvoje krvi

Hoću prvo
da ti pesmu vidim u očima
kraj duše
na tvojim krilima
na jeziku
pa onda da mi je
kažeš
da bih je čuo
po drugi put

Uz glavnu pesmu
dobro je da ispevaš
i pomoćnu
jutarnju ili ponoćnu
pa kad mi je najteže
da pripomogne
jer nekad mi snage
nedostaje

Voli vladaj viči u nju
da u pesmi čujem
samo tvoj glas
da osetim
da je samo samo samo
za mene
tvoje mlado srce
tvoje mlado krilo
u mladosti svojoj
samo meni meni meni
žuborilo

Velibor Mihić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *