1.
\nMoje su ruke na prozoru stale,
\nposle tvoga glasa, rumene k\u2018o \u017eica
\n\u0161to be\u017ei u dalj od \u0107utljivih ptica.<\/p>\n
Kao no\u0107 \u0161to stoji poljupca puna
\ns nevi\u0111enim danom i za grad se hvata
\ni za sve zvonike…<\/p>\n
i za njime tinja, kad ga je \u010dula
\nda vra\u0107a se za treptaj jedan dugi.
\nAh, kako je sme\u0161an stan i uti\u0161an!<\/p>\n
Slu\u0161alica le\u017ei, prozor ljubopitljiv
\ndugo u no\u0107 gleda, kao da je san
\n\u0161to ne\u0107e da ode. I to ljubavan.<\/p>\n
2.
\nKao da ovo \u0161to vidim u pesmi
\nnekoj ja pro\u010ditah. Zato \u0161to je stvarno!
\nTaj \u0161to tamo stavi rukom to nemarno…<\/p>\n
ko li mora biti? Sad to i ja mogu.
\nStvarno? Valjda nije tvoje lice ovde
\nzbog tog \u0161to u pesmi sa mnom je ta no\u0107.<\/p>\n
U no\u0107 da l\u2018 je zbilja da \u0107emo se sresti
\ni ona da li za susret na\u0161 di\u0161e?
\nAh, kako je dan ne\u010dujan i prostran!<\/p>\n
Ako je ona za njega izmi\u0161ljena?
\nPa u pla\u0161tu stoji. \u0160to mi je vru\u0107 dlan?
\nA ja sam pla\u0161t za tebe izabran…<\/p>\n
3.
\nNo\u0107 da li ova ne\u0161to izvan dr\u017ei,
\nne\u0161to \u0161to je zbilja, jer je osmehnuta
\ni zato u sebi smeha vi\u0161ak guta?<\/p>\n
Po\u0107i \u0107e tramvaji, bi\u0107e opet dan.
\nOnaj kad te spazih \u2013 stran i u\u017eurban.
\nI kada to gledam da stanem ne mogu<\/p>\n
da smejem se, k\u2018o ti. \u0160to ako je stvarno?
\nAko ne postoji sve ovo negde pre…
\nK\u2018o poljubac: u vrt kad neko u\u0111e: Gle!<\/p>\n
…\u0161to vide ga na slici u sutonu.
\nIl\u2018 se to razume, k\u2018o kad za\u0111e dan,
\nDa tad stoje zvezde \u2013 usklik suvi\u0161an.<\/p>\n
4.
\nOd svih hu\u010dnih lica ja sam stoga jedno,
\n\u0161to svuda ja vidim, \u010dujem tvoje ime.
\nI susret bi bio na\u0161 ohrabren time.<\/p>\n
Jedan kao Sunce \u0161to je uvek jedno,
\ni kada u smiraj tone bezizgledno?
\nOd sunaca mno\u0161tva. Sva su samo sunca…<\/p>\n
to najbolje znaju kada gde zalaze.
\nKao \u0161to i kada lice usne maze,
\npostaje tad ono svesno da je lice<\/p>\n
i lik tada gleda, sebi ne\u017eno sli\u010dan
\ni bezbroja lica kao da je \u010dlan,
\nkao \u0161to sam tebi i ja sad ispri\u010dan.<\/p>\n
Ivan Despotovi\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 1. Moje su ruke na prozoru stale, posle tvoga glasa, rumene k\u2018o \u017eica \u0161to be\u017ei u dalj od \u0107utljivih ptica. Kao no\u0107 \u0161to stoji poljupca puna s nevi\u0111enim danom i za grad se hvata i za sve zvonike… i za njime tinja, kad ga je \u010dula da vra\u0107a se za treptaj jedan dugi. Ah, kako … Continue reading Poziv<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[24],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/975"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=975"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/975\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1086,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/975\/revisions\/1086"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=975"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=975"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=975"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}