Maleni ljudi pla\u010du na rubovima stranica
\ni pesma sa njima na ivici <\/p>\n
zarezi apostrofiraju neshvatljivu-nedoku\u010divost upitnika budu\u0107nosti<\/p>\n
dok srce izvr\u0107e svoju sluzoko\u017eu
\nka toplijoj stranici bivanja<\/p>\n
\u010di\u010dak jezike lepi o nepca uma
\nsvako svoju ti\u0161inu nosi sa sobom,
\ndonekle<\/p>\n
u gr\u010du mozak dr\u017ei peteljku slovne glasnosti<\/p>\n
oni u kojima namesto srca zjapi \u0161upljina
\nodaju po\u010dast vojskovo\u0111ama
\ndok nebo urla nedu\u017enu krv
\ni grize usne nemo\u0107i<\/p>\n
iznutra nas gledaju o\u010di grobova nedu\u017enih
\nkroz vekove
\nkroz vek
\nzapitkuju<\/p>\n
\u017eeludac zla slasno se svojom osom okre\u0107e,
\ngotovo ple\u0161e <\/p>\n
dok krvavo nebo grize svoje vekovne nokte<\/p>\n
mrtva me deca, garava
\niz garavih polja
\ndozivaju:
\nSanjaj nam \u010derge, muziku,
\nsanjaj nam<\/p>\n
al\u2019 kako da im nasanjam violinu koja ple\u0161e<\/p>\n
Lorka mi pru\u017ea peteljku olovke
\ndok pada u zadnji pogled
\n\u010ditam mu sa raskrvavljenih le\u0111a
\ns\u2019 ko\u0161ulje nekad bele:
\n\u010citaj mi bolji svet<\/p>\n
uzimam peteljku i pi\u0161em
\nal\u2019 ne znam kako da mu na\u010ditam la\u017e<\/p>\n
mrtva me deca iz gasnih komora
\npitaju za majku, oca, sestru, brata.
\nSanjaj mi nove igra\u010dke,
\nka\u017eu, i ja im sanjam
\ni poku\u0161avam da im dosanjam majku, oca…
\nali ne uspevam<\/p>\n
legnem kraj njih ko\u0161mare da im umirim<\/p>\n
nebo jo\u0161 vri\u0161ti dim nevinih<\/p>\n
stravi\u010dno ozbiljne uzvi\u0161ene,
\nnemani, odaju po\u010dast zlim hordama
\nzar niko nedu\u017ean pao vam nije
\nzar niko neba onakva video nije
\nzar ni\u0161ta… <\/p>\n
ta \u0107e \u0161upljina
\nroditi nove
\nnedu\u017ene grobove
\nkroz vekove, kroz vek
\nkroz dan
\nkroz \u010das
\nkroz tren<\/p>\n
Ana me grli svojim dnevnikom<\/p>\n
boli me kosa onih \u0107ebadi od ljudske kose
\nboli me tu\u0111a kosa, Ana
\nAna, ponekad ti ma\u0161tam nero\u0111enu decu<\/p>\n
….
\nAna,
\nimala sam terasu mladosti sa koje sam gledala
\n\u010disto nevino zvedano nebo
\nonda su mi
\nza po\u010detak, oteli terasu<\/p>\n
krtice zla izrovarile su moju zemlju
\nbacili novo mlado meso u grotla vatrena
\nbacili su sela i gradove
\nreke su se u krvavim o\u010dima ogledale
\nnovi bezimeni i imeni
\nnevini
\npo\u010deli su mi se javljati:
\nSanjaj nam \u017eivot do kraja,
\nlep\u0161i
\nu svoj svojoj puno\u0107i
\nsanjaj nam polja radosti
\np\u0161enicu, dvori\u0161ta, domove, ku\u0107e
\nsanjaj nam pti\u010dji pev<\/p>\n
i ja im sanjam
\nsanjam
\nal\u2019 ne znam kako da im odsanjam spaljene fotografije
\nnove ljubavi
\n\u0161kolske drugove
\nkako da im dosanjam sve
\nu svoj svojoj puno\u0107i od mira
\ngde niko nukud rasuo se nije
\nsa ove i one strane vidljivog<\/p>\n
….
\nGodina moja
\na tvojih godina, Hana
\ngodina moja mlada sre\u0107na \u0161to gleda zamkove, plesne dvorane
\nsre\u0107na \u0161to vidi nove predele
\ngodina moja
\na tvojih godina<\/p>\n
stala je<\/p>\n
vozovi pruga
\nnatpis Auschwitz-Birkenau<\/p>\n
stala je
\nu reskom zvuku rizle pod koracima
\ndok pucala je ti\u0161ina pakla<\/p>\n
tu\u0111e me cipele zabolele
\ntu\u0111i mi \u017eivoti spakovani u kofere
\nzajecali na uho<\/p>\n
\u010di\u010dak se o nepce uma zapleo
\nmladi mozak u gr\u010du presvla\u010di sluzoko\u017eu<\/p>\n
tu sam njemu li\u010dno
\n\u0161apatom postavljala pitanja –
\n\u0107utao je<\/p>\n
ako u svakom od nas postoje mali bogovi
\ni njih sam pitala –
\n\u0107utali su<\/p>\n
u restauriranoj gasnoj komori
\nprevodilac je obja\u0161njavao, opisivao
\nkroz rupe na plafonu
\npoku\u0161avala sam da odsanjam
\nda ciklon B nikad izmi\u0161ljen nije<\/p>\n
vazduha da im dodi\u0161em<\/p>\n
kakve su ovo nemani<\/p>\n
Ana gde si?<\/p>\n
sapun od ljudi
\nkosa, kosa prepune sobe
\node\u0107a, obu\u0107a
\n\u010detkice za zube
\nsobe
\nsobe
\nprepune sobe<\/p>\n
geto i mete\u017e
\n(nije svako u njemu poneo \u010detkicu za zube)<\/p>\n
pe\u0107i za ljude
\npe\u0107i za ljude
\ndimnjak
\nfotografije
\ntetovirani brojevi
\nfotografije<\/p>\n
u gr\u010du mozak
\njo\u0161 jednom presvla\u010di sluzoko\u017eu<\/p>\n
zanemela sam
\npet vekova trebalo je krvotok da odledim
\npet vekova bar sli\u010dnim korakom ponovo da prohodam<\/p>\n
i samo tren <\/p>\n
Tu sam zauvek zbogom rekla mnogima
\ns\u2019 ove strane ve\u010dnosti
\ntu mi se srce u srce i u srce presvuklo
\nzaklelo u mastilo ljubavi<\/p>\n
Hana, ja zlato ne volim
\nklonim ga se
\ndo mene da ne dopre
\nne\u010diji istopljen sve\u0107njak
\nne\u010dija burma
\nvereni\u010dki prsten
\ni zub
\nzlatan istopljen ljudski
\nHana, ja zlato ne nosim<\/p>\n
ne be\u017eim od tih slika pakla
\nne bri\u0161em ih iz kostiju
\nne bri\u0161en neba \u0161to vri\u0161te
\nstrgla sam bodljikave \u017eice sa lica
\ni\u0161\u010dupala ih iz usta<\/p>\n
svako svoju ti\u0161inu nosi sa sobom
\ndonekle<\/p>\n
koja je devoj\u010dica u ru\u010dici
\nnosila onu zga\u017eenu lutku smrskane glave
\n\u010dija je \u010dizma nasladu pila iz tih zvukova
\ni\u0161\u010dupala sam pijavice iz usta
\npi\u0161em joj \u017eivot
\n(bez \u017eute trake)
\npravim joj ku\u0107e za lutke
\n\u0161ijem joj topliji kaput
\nbojim joj najlep\u0161e ma\u0161ne
\n\u010de\u0161ljam je najne\u017enije
\n\u017eivim joj mladost
\nnosim je
\ni ipak tra\u017eim s\u2019 ove strane svetlosti
\nne dam je
\ndok \u017eivim \u017eiva je<\/p>\n
o\u010di joj prekrijem
\nkad nebo nanovo zarije nokte u lice<\/p>\n
i sanjam
\nsanjam im
\ndoma\u0161tavam
\n…..<\/p>\n
al\u2019 kome pi\u0161em ovo
\nu istom ruhu
\npred istim znamenjem
\nnemani se klanjaju svetom zlu<\/p>\n
(Da li je ikada ro\u0111en \u010dovek!?)<\/p>\n
nanovo i nanovo
\nzaklanjam o\u010di nevinim
\nbezimenim i imenim
\nsanjam im sve \u0161to mogu<\/p>\n
…
\nponekad sebi dosanjam kroz vekove
\nda neba nisu nikad zavri\u0161tala<\/p>\n
dok me sa mojih svetih slika
\ngledaju znakovi srca
\nmodre im suze iz komora
\npi\u0161u
\npi\u0161u
\ni sama sebe ponekad lep\u0161e dokuckaju<\/p>\n
ponekad sebi dosanjam \u010doveka
\ndok padam u poslednji pogled:
\n\u010citaj mi
\n\u010ditaj mi bolji svet!<\/p>\n
@Jelena Stojkovi\u0107 Miri\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Maleni ljudi pla\u010du na rubovima stranica i pesma sa njima na ivici zarezi apostrofiraju neshvatljivu-nedoku\u010divost upitnika budu\u0107nosti dok srce izvr\u0107e svoju sluzoko\u017eu ka toplijoj stranici bivanja \u010di\u010dak jezike lepi o nepca uma svako svoju ti\u0161inu nosi sa sobom, donekle u gr\u010du mozak dr\u017ei peteljku slovne glasnosti oni u kojima namesto srca zjapi \u0161upljina odaju po\u010dast … Continue reading \u010citaj mi bolji svet<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[5],"tags":[35],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1566"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1566"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1566\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1567,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1566\/revisions\/1567"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1566"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1566"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1566"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}