Nekada je to bila samo obi\u010dna livada. Na njoj se gradile ku\u0107e, po planski odre\u0111enim parcelama. Se\u0107am se ku\u0107a bez ograda, ulica bez trase, blata do kolena u ki\u0161nom periodu, pra\u0161ine leti, na\u0161e bezbri\u017enosti u tim prvim godinama \u017eivota. Onda su napravili brdo ba\u0161 ispred moje ku\u0107e, poku\u0161avaju\u0107i da od livade naprave pravu ulicu. Stajalo je dugo tu. Ulicom se moralo pe\u0161ice, pa preko brda na drugu stranu ulice. To malo brdo je postalo sinonim za kamenice, grudve od blata, ratovanja i planinarenja. U tim ratnim pohodima, koji su se odvijali svakodnevno, svako od nas, u\u010desnika, je zaradio po neki o\u017eiljak.<\/p>\n
Moj je na glavi. \u0160ivenje nije trajalo dugo i ne se\u0107am se da li sam plakala ili ne, ali znam da smo posle toga potpisali primirje. Onda je brdo nestalo. Umesto njega osvanuo je asfalt. Crn, ravan i \u010dist. Sa asfaltom je prestala i mogu\u0107nost opravdanja prljavih pantalona, jakni, pocepanih cipela … i ko zna \u010dega jo\u0161.<\/p>\n
Sa asfaltom smo nekako i porasli, veovatno bi nam ono brdo i zasmetalo da ba\u0161 tad nije nestalo. Bilo je lak\u0161e voziti bicikl, igrati lasti\u017e na suvom i ravnom, \u201eizme\u0111u dve vatre\u201c, \u0161kolice, sve dok jednog dana, koga se naravno ne se\u0107am, a sve se nadam vrati\u0107e se, nismo toliko porasli da nam je asfalt slu\u017eio samo kao trasa za jednostavan prelazak iz mesta A u mesto B.<\/p>\n
Kora\u010daju\u0107i asfaltom, na 200m od ku\u0107e, gde se ulica ukr\u0161ta sa drugom, sti\u017ee se do drvoreda, izme\u0111u naselja ku\u0107ica u nizu, poznatijeg kao \u201eStaro Tigrovo naselje\u201c. On vodi na Kej. Kej i reka Ni\u0161ava, i milion i jedna pri\u010da vezana za nju. Za ogromne lipe \u010dije su kro\u0161nje dosezale do polurazbijenih klupica, na kojima smo grickali semenke, pri\u010dali stra\u0161ne pri\u010de, prvi put se poljubili, plakali, smejali se, zapalili prvu cigaretu, jeli sladoled i \u017eiveli jedan bezbri\u017ean \u017eivot.<\/p>\n
Kada bi nam dosadilo \u010davrljanje na klupici, uhvatili bi se za ruke i prelazili preko \u010duvenog mosta ljubavi. Pe\u0161a\u010dki most. Na njemu bi stajali dugo i gledali mese\u010dev odraz u vodi. Bio bi nemiran, ba\u0161 kao i mi. I gde god bi se okrenuli videli bi reku, lipe i nebo. Odatle se grad nije video iako se prostirao svuda oko nas.<\/p>\n
I grad je rastao zajedno sa nama.\u00a0 Pratio je na\u0161e \u017eelje, otvarao je nove prodavnice, kafi\u0107e, bioskope i pozori\u0161ta. Domove Kulture i velike \u201ecrvene trgove\u201c. Dovodio je velike muzi\u010dare i velike glumce. U letnjem periodu centar grada bio bi preplavljen motorima i besnim automobilima. Neki su \u017eurili, neki zastajali da se okrepe, punili bi grad, i sve je to li\u010dilo na jedan veliki va\u0161ar, koji traje i traje i nikako da se zavr\u0161i. I tad nam je, pored svih aktivnosti, i pored svih lepota koje nam je pru\u017eao, bio dosadan, ve\u0107 obi\u0111en, ve\u0107 oslikan, ve\u0107 i\u017eivljen. Ostavili smo ga i krenuli u potragu za ve\u0107im i lep\u0161im, koji \u0107e br\u017ee rasti od nas.<\/p>\n
Neki od nas su oti\u0161li u sli\u010dne gradove, neki u ve\u0107e i bolje. Bilo nam je lepo. U na\u0161 mali grad vra\u0107ali smo se u po\u010detku \u010desto, da obi\u0111emo drugare, da vidimo \u0161ta rade oni koji su u njemu ostali, da li su klupe promenjene, ofarbane, da li je na trgu postavljena bina, ko \u0107e gostovati na \u201ePirotskom letu\u201c. Neka mesta gde smo izlazili\u00a0 nisu vi\u0161e postojala. Neke rezervacije su nam bile ukinute i ustupljene redovnijim gostima. Manje smo se zadr\u017eavali na mostu ljubavi, jer lipe nisu vi\u0161e bile tako velike i lepe, i reka nije \u017euborila kao nekad, niti se vi\u0161e jasno video mese\u010dev odraz u vodi.\u00a0 Nemirnu reku su ukrotili u novo kameno moderno korito, bez vrba i trske.<\/p>\n
Na prelepom bazenu u obliku delfina smo poker zamenili preferansom, sun\u010danje i prskanje – hladovinom, ve\u010dernje \u0161etnje Kejom – dugim sedenjem u ba\u0161tama kafea sa \u017eivom svirkom gde smo pri\u010dali o drugim, boljim i lep\u0161im mestima u koja smo oti\u0161li.
\nGrad je sve manje mirisao na nas, a mi smo uporno tra\u017eili deli\u0107e koji su obele\u017eili na\u0161e detinjstvo. I nalazili bi, uvek na istom mestu, ne vi\u0161e jasno vidljiv i samostalni kiosk gde su se prodavale semenke, leblebija, pista\u0107i, kikiriki, pe\u010deno kestenje i kokice,\u00a0 ve\u0107 neugledan, ali uvek \u010dist i krcat lokal sme\u0161ten ispod stepenica koje vode na gornji plato, velikog tr\u017enog centra, koji je ujedno i granica trga koji se odatle prostire.<\/p>\n
Sad je moj biv\u0161i mali grad izrastao u moderan grad, koja poku\u0161ava da u sebe utka sve ono \u0161to je pratilo na\u0161e odrastanje. \u010cuveni pirotski \u0107ilim, je postavljen po sred gradskog trga. Crveni trg je zamenjen belim, sa velikom fontanom u centru. Pored malog parka kraj Hotela napravljen je parking. Vi\u0161e nema va\u0161ara preko leta jer je magistralni put izme\u0161ten van grada. Ure\u0111en je stari Mom\u010dilov grad iz 14.veka za pozori\u0161ne predstave, slikarske kolonije i poneki koncert.<\/p>\n
Iz \u201ePazara\u201c ka \u201eTijabari\u201c ostale su stare restaurirane gra\u0111evine pretvorene u prodavnice robe \u0161iroke potro\u0161nje. Veliki most, poznatiji kao \u201eGolemi most\u201c, naziv nije dobio po veli\u010dini, ve\u0107 po zna\u010daju za grad. Njega dnevno pregazi ogroman broj ljudi, ponekad mi se \u010dini da u jednom danu, ceo grad pre\u0111e preko njega.<\/p>\n
Na Tijabarskoj strani, se nalazi Muzej, stara gradska \u010desma \u201eGu\u0161evica\u201c i svi oni mali du\u0107ani, kova\u010di, sajd\u017eije, pekari, poslasti\u010dari, \u0161usteri … a izme\u0111u njih otvorena pijaca i Autobuska stanica. Preko puta Autobuske stanice je moja prva \u0161kola. Ista, netaknuta, \u010dak je isto onako bledo \u017euta kao tad, kad smo pod brezama u dvori\u0161tu igrali klikere.<\/p>\n
Na suprotnoj strani je benzinska pumpa, i opet niz starih ku\u0107a. A zatim moderne, visoke zgrade i dobro poznate ulice, i poznate ku\u0107e i ljudi.<\/p>\n
Na\u0161e ku\u0107e su bile poslednje u nizu do pruge. Izme\u0111u ku\u0107a i pruge je nekada bio vo\u0107njak. Na\u0161e de\u010dije igre smo sa asfalta preselili tu, jure\u0107i se izme\u0111u \u0161ljiva, jabuka i kru\u0161aka. Mahali smo nasmejanim licima koja bi virila iz vagona putuju\u0107i za Bugarsku ili Ni\u0161, ili ko zna kuda i koliko daleko.<\/p>\n
Vi\u0161e nema vo\u0107njaka, zamenio ga je jo\u0161 jedan red ku\u0107a. Voz vi\u0161e ne vidim sa prozora, ne spavam vi\u0161e ni u de\u010dijoj sobi. U njoj\u00a0 sad snove sanjaju neki novi klinci.<\/p>\n
A mene samo zvuk sirene i tutnjava voza koji prolazi i ponekad probudi iz sna, podseti na moj grad, u koji sad odlazim da vidim one, koji su me podarili \u017eivotu.<\/p>\n
(Ko be\u017ei od svoje pro\u0161losti gubi sebe, i vrati mu se kao bumerang sve ono od \u010dega be\u017ei.)<\/p>\n
Suzana Jana\u010dkovi\u0107 \u017divkovi\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nekada je to bila samo obi\u010dna livada. Na njoj se gradile ku\u0107e, po planski odre\u0111enim parcelama. Se\u0107am se ku\u0107a bez ograda, ulica bez trase, blata do kolena u ki\u0161nom periodu, pra\u0161ine leti, na\u0161e bezbri\u017enosti u tim prvim godinama \u017eivota. Onda su napravili brdo ba\u0161 ispred moje ku\u0107e, poku\u0161avaju\u0107i da od livade naprave pravu ulicu. Stajalo … Continue reading Voz<\/span><\/a><\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[9],"tags":[16],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1026"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1026"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1026\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1124,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1026\/revisions\/1124"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1026"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1026"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.tragovi.com\/poezija\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1026"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}