Ubistvo
Lomiš me
Iz mog rasutog lica
uzimaš oštre ivice očiju
Šalješ ih poštom
na kraj sveta
dečaku po imenu Pablo
Kad poraste
on će pisati pesme
ili ubijati pred tuđim
pogledom
Na putu kući
devojčicama poklanjaš
insence i žele bombone
Na rukavima svog omiljenog kaputa
zalepio si komade mog srca
raširio ruke i zamišljaš
da ti rastu krila
Penješ se na krov i gledaš
niz ulicu
Od preostale srće
praviš mozaik
na krevetu
U sumrak
podseća na pogled sa prozora
njujorškog hotela
Opružen, bez pokreta
čekaš da se desi čudo
Možda će sutra
Sada
noć dolazi
i prekriva te svojim stidom
Ujutro će sve biti mokro od suza
Ivana Knežević