Month: February 2009

Počeo sam da pravim spisak otpisanih pajtosa
(ali ga sad neću navesti iz pravnih razloga)
a tek što sam prevalio famoznu tridesetu
i krivo mi je zbog toga, mogli su da sačekaju
bar do četrdesete ali postpostmoderno je doba
treba se otarasiti balasta ortakluka A.S.A.P.
i, iako jezivo liči, neka se “eksirani” ne boje,
nije to neki teroristički spisak za likvidaciju
pre nekakvo pravo stanje stvari,povlačenje crta,
nešto kao spisak artikala koje ne treba kupovati
a supermarket ih i dalje uporno drži po rafovima
iako im je prošle godine istekao rok trajanja.

A kad nam je to istekao rok trajanja, drugari?
Možda baš pre godinu, lako izbrisivog dana,
nismo se ni čuli a kamoli videli a isteklo,
u trenu il manje vas je, kažu u Bosni ,“odvelo”
put jurnjave za novcem i mesom, put OBAVEZE
te čarobne reči glupo urimovane sa BEZVEZE
a možda to i nije strašno, srešćemo se opet
da bistrimo stare “istine”  čim žene  i decu
pošaljemo na more u isto vreme i ostanemo
sami i izbezumljeni u prevelikim stanovima

Isplutaćemo tada u očima drugih, ofucani leševi,
titanički novi bogataši s kartama prve klase
u reverima, podbule zverke kompromisa naoružane
spremljenim opravdanjima i poslovnim kezom
a tema današnjeg sastanka će biti informacije,
kratka razmena bez zastanka, uspeh, neuspeh, smrt,
alkoholom nakvašene ispovesti devijantnog uma,
zloba kaplje na potiljak- drevno japansko mučenje,
slika sećanja seče oči, godine bacaju muda u stege

A onda se sledećeg podneva mi mrtvi probudimo

Aleksandar Novaković