Povremeno,
u nejednakim vremenskim
razmacima,
od svog brata,
fudbalskog trenera
i bivšeg golmana
londonskog Totenhema,
Pol bi dobijao razglednice.
Pažljivo bi ih pročitao,
a onda čiodom pričvrstio
za zid ateljea.
Bio mu je potreban taj afrički pejsaž
jedno, izvesno vreme.
Zagledan u nebodere San Franciska
sećao se zajedničkog detinjstva
provedenog u radničkom Birmingemu,
u očevoj automehaničarskoj radionici.
Onda bi otišao do telefona
i pozvao svoju ženu Lindu.
Zoran Ilić
ispod kiše nade
na terasi dosade
ispod pljuska osude
na klupi teorije
na tragu lutanja
na ivici bunara
pronašla sam ludilo
u jezeru svetlosti
na stazama memorije
izgubila iluzije
tražila pobede
na stazi života
zalutala, izgubila se
na poljima žita
na putiće racvetale
u Edenske bašte
u doline snegom pokrivene
na vrh najveće planine
otići ću da se tražim
ili ću stradati
ili ću pobediti
ako se nadjem
pisaću tebi
Zorica Sentić
Tkam
red po red
šaru na šaru
moju pređu
tuđ ćilim
neznanom košulju
neznanki postelju
Tkam da utkam
u voćnjak šljive
plodnost u njive
žito u ambar
u srce damar
sreću u dan
i rodnu godinu
u tuđu sudbinu
Tkam
da istkam
vatru na ognjištu
svate u dvorištu
mir za zavadu
za dobrog nagradu
Tkam
utkam
istkam
pa dam
za zlatan dukat
za đerdan.
Jovana Simić
Vodila je svetla vatra bitku sa svom tamnom vodom,
predvođena još buktinjom najvišom pod noćnim svodom.
Okupili su se moćni oblaci u milione
na granici netaknute vetrovite stroge zone.
I komete presecale planetama su putanje,
kao čir je krupna zvezda zarazila besom manje.
Opijena slašću, iza, gde ne vidi svemir gubav,
bez ičeg na sebi, tama sa beskrajem vodi ljubav.
Ivan Despotović
Dođi mi ponovo noćas
smirena nežna i strasna
i neka tvoja ljubav
bude bezglasna
kao moja šutnja kad tebe nema
vrati se meni
dođi mi opet
u noćima vrelim
i kaži mi telom zrelim
kada se moja kosa seća
kada te moja kosa oseća
kaži opet tim belim nedrima
tim ribama iz ruku što beže
tim srebrnim bedrima
tim očima boje vinogorja
kaži opet da si moja
dođi mi ponovo noćas
smirena nežna i strasna
kada se moja kosa seća
kada te moja kosa oseća
Milan Stojadinović Bas
Osećam
jednog od ovih dana
Oh, sigurno jednog od ovih dana
zatrčaću se isturenog lica
sa širokim zamasima udova
i stići u široku dolinu Misisipija
u rukavac mirne pritoke ispod nagnute vrbe
Na jug
Ovde su ljudi označili jedni druge
dublje od kože
i kad stoje jedni pored drugih
belji su i crnji nego sto bi voleli
Čvrsto zakopčani pojasom tradicije
žive svoje krugove vrline i greha
U plodnim močvarama bujaju životinjske vrste
u lancu ishrane
svi se hrane jedni na drugima
Glad je univerzalna erotika života
Reprodukcija je predugo na vlasti
slobodna volja urla unutar darvinizma
Sa potomstvom dolazi svrha
Taj eluzivni gral u koji kaplju
krv i znoj svačijeg postojanja
Mr. Boogieman
maze lice bogatim blatom
Zvižde kroz zemlju duhovi prošlosti
Svi se ovde odazivaju na ime Blues
ili Jazz
Duboki glas propovednika
prolazi kroz filter zatvorenih očiju
kao jutarnja svetlost u tvrdjavi debele izolovanosti
U nepotpunom svetlu
obučen samo u glas
on budi erotske fantazije u uspavanim redovima
1 do 13
A napolju nisko lezi eho berača pamuka
U ljudskim dušama nema puno nereda
uglavnom praznine
Uz šačicu stereotipa
po individualnim karakteristikama
pada prašina
Skloniću se jednom na jug
Planeta je tu široka kao plodna žena
Skloniću se jednom na jug
jer moram nekud
Trebaće mi napuštena kuća
da se uselim u nju kao
susret dugo čekan
i započne afera sasvim nova
Ivana Knežević
Znam da znaš da sam oduvek tu …
Ti umeš da preskočiš, da ne misliš
I ja sam odavno u svojoj koži
Onoj iskrenoj i zanemarenoj
I nisam, znam da nisam
Za svet pun laži i ponavljanja …
Ovo tebi govorim
Tebi sto grešiš, tebi što postojiš …
Ne trudim se da objasnim
Ni sve ovo izgovorim na način osoben
Samo znam da znaš da sam oduvek tu
Samo zbog čuda.
Znam da znaš da sam oduvek tu
Zbog svakodnevne svetlosti
I prostih rečenica …
Ja najbolje umem da dišem …
I nisam, sigurna sam da nisam
Ni površina, ni element …
Obraćam se sebi ovaj put
Onoj sebi koja nikad posumnjala nije
U reči nemog i neshvatljivog …
Ja znam da znaš da sam nekad bila tu
I da se samo ja
Nikad ne ponavljam.
Nadežda Hadrik