Volim poeziju.
Kao takvu.
Ova se može i zapevati.
—–*****——*****——*****——
Napiši, brate nešto i o Ovima
Znao si foru da se stih očeliči
Napiši nešto, makar sitnim slovima
Ne budi jaje, to na tebe ne liči;
Provali rimu za notornu laž, za dubok uzdah posustalog sna
Rimu za tminu i tišinu na dnu dna.
Opleti, brale, i ne udaraj lament
Na taj smo fazon majmune i prizvali
Smrada sa farme pustimo u parlament
Onda se krstimo kad nešto izvali;
Otkad je sveta i veka i nas, najveće protuve prigrabe vlast
Rasturi svatove pijani svat, bratija proglasi grabež za Krstaški rat.
Dno dna.
Al’ sve je to već viđeno.
Dno dna.
Svi trpimo postiđeno.
Dno dna.
No, i spore sveće dogore i film se prekida.
Dno dna.
Skupštinski ‘leb bez motike;
Dno dna.
To spada u narkotike
Dno dna.
Sa te se igle ne skida.
Znam, nije lako, sve se manje-više zna
Velike reči sićušne su postale
Nađi bar nešto što svetluca na dnu dna
Izvedi neki trik za nas Preostale;
Siđi u taj bunar, uklet i tih
Sve naše novčiće otkrij za Njih
Za klince čiste i zbunjene
Raščini sve naše želje neispunjene…
Dno dna.
Hleba i audicija.
Dno dna.
Sreća je teška cicija.
Dno dna.
Ostare deca na draftu na asfaltu, u zlu;
Dno dna.
Mogli bi biti giganti
Dno dna.
Al’ sve su više migranti
Dno dna.
U svojoj zemlji, na svom tlu.
Dno dna.
Kliče se nebulozama
Dno dna.
U inat dijagnozama
Dno dna.
I isti krezubi statisti mlate barjakom.
Dno dna.
I što je više štrajkova
Dno dna.
Pazari više lajkova
Dno dna.
Onaj opsenar.com
Đorđe Balašević