Ostaci

Остатоци

Догорчиња од цигари,
згужвани мисли на подот
и пластична насмевка,
извиткана од пречеста употреба.
Солза под перницата
а насмевка на вратата.
Прекршени зборови расфрлани наоколу,
ги згазиваме пред да ги изговориме.
Неколку замрсени спомени
висат како пајажини
во аглите од ѕидовите меѓу нас.
Еден поглед назад,
пред да се притисне кваката.
Не, не остана ништо повеќе.

Ostanke (Ostaci)

Dogorele cigarete,
zgužvane misli na podu
i plasticžčni osmeh
svijen od prečeste upotrebe.
Suza ispod jastuka
i osmeh ispred vrata.
Slomljene reči rasute naokolo,
zgazili smo ih prije nego uspeli izgovoriti ih.
Nekoliko zamršenih uspomena
više kao paučine
u uglova zidova između nas.
Jedan pogled iza sebe (ili – preko ramena)
pre nego pritisnem kvaku (ili -okrenem bravu).
Ne, nije ostalo ništa više.

Veronika Kostadinova

Kroz praznine

Низ празнините

На калдрмата од сеќавања
ме спрепнуваат празнините
од камените коцки
кои ги извадив
зашто ми ги глочкаа мисливе.
Успеав да те убедам дека
моето лудило е твое
и ја променив
бојата на твоите очи.
Утрото потоа,
ги измив соништата
од моето лице,
и си го исеков погледот
од рабовите на твојата насмевка.
Премалку зборови останаа.
Премалку за да звучат поврзано.

Kroz praznine

Na makadamu (kaldrmi) sjećanja
spotaknem se od praznina
što su ostale nakon kamenja
koje sam izbila
zato što su mi žuljale misli.
Uspijela sam te navesti
da je moje ludilo tvoje
i promenila sam
bolju tvojih očiju.
Jutro nakon toga,
izmila sam snove
sa svog lica,
i posekla pogled
od rubova tvojeg osmeha.
Premalo je reči ostalo.
Premalo da da bi zvučale povezano.

Veronika Kostadinova

Navrijemenost

Навременост

Откажи се навреме.

Мојата ноќ
е подолга
од твојот сон.
Можам да го поделам
патот до утрото
на неколку залаци блискост,
но денот го втасувам
секогаш сама…
на работ од зората
сеуште гладна,
со очи полни мрак.

Navrijemenost

Odustani navrijeme.

Moja nokj je duza od tvog sna.
Mogu podijeliti
put do jutra
na nekoliko zalogaja bliskosti,
ali dan sustignem
uvijek sama…
na rubu zore
josh uvijek gladna,
ocima punim tame.

Veronika Kostadinova