srcem grada teku
vode i ribe
a iznad reka
ljudi na biciklima
konjanika topot
žamor žamor
prozračni oblaci sa dimom kubure
(kubure
i isukani jatagani)
izlozi puni
prelivaju mesom
(osmesi)
vodama klize
labudovi
abdiciranih krila
zamrznute slike
čekanje
s nosem na staklu izloga
Jagoda Nikačević
Koprcajući se po blatu jedne reke na izdisaju
bolno svesni da je kraj blizu
i da će,
ako neko ne dolije vodu,
napravi branu,
ili bar padne kiša,
svi pocrkati,
gomila somova je počela poslednju borbu
za rečno dno.
Lete brkovi na sve strane.
Kad živiš na dnu
ne vidiš koliko je život iznad tebe veliki
ili mali,
niti koliko je somova koji ti oduzimaju prostor.
Dok triput mrdneš brkom
sve nestane!
Lozen
Kako se to zove,
kad je čovek bez ideje i dalje čovek,
kad se čovek bez ukusa,
i dalje smatra čovekom?
Kako se to zove,
kad se čovek bez ponosa,
busa u grudi i buni,
kada čovek bez srca voli,
kad se čovek bez slobode slobodno šeta.
kad se čovek bez volje trudi i muči,
kad čovek bez želje i dalje živi.
i to radi uporno,svakog dana,
to radi i sada.
Nije valjda da se tako život zove?
Miloš Stanković
Izvetrilo ti je vreme
kao alkohol iz flaše.
I kao da me čuje,
sad sve više
samo sebe požuruje.
Nema ga više
ni na dnu čaše.
Vida Nenadić
Ne znam za vas
ali ja nisam čula da je neko u skorije vreme
napadnut zbog pisanja poezije.
Ima kritika
i pretnji
i likovanja
zbog nekih reči u nekim dugim prozama, esejima, romanima,
naročito u onima
koji opisuju „golgotu srpskoga naroda“,
što bi rek’o Drašković,
u aoristu vremena.
Poeziju,
ili niko ne čita
ili je niko ne razume.
Lozen
morala sam
pasti na dno
da bih poželjela
ponovo ustati
morala sam
zamrziti
da bih poželjela
ponovo voljeti
morala sam
umrijeti
da bih poželjela
ponovo živjeti
Snježana Baković
..dete rođeno
u nedrima
teži igri
njegov dodir golica bedra
pulsira u grlu
…pogledom prede dnevni san
dete rođeno
u nedrima
skuplja svetlucavo nebo
u korpicu
i u detelini sa četiri lista traži
poculum amatorim
zatvoren šapat srca u dlanu
ljubav…
Anjička Balaž
Modernom i naprednom društvu
je veoma važna mentalna higijena
građana i građanki.
I svakodnevno se o njoj govori
kako je moramo unaprediti
popraviti
ozdraviti.
O fizičkoj higijeni se ne govori.
To je nešto što se uči do sedme godine.
Posle, kako se ko snađe.
Naše društvo nije snađeno.
Oseća se na
znoj
jeftinu domaću brlju
i domaće vino
kobasice i cigarete.
Po kancelarijama
kafićima i čekaonicama
restoranima i svlačionicama
autobusima i tramvajima
ulicama
i sokacima.
Među
intelektualcima
penzionerima i osnovcima
srednjoškolcima
gospođama i seljankama
inženjerima, lekarima i profesorima
i seljacima,
ali i studentima.
Ovo je jedina stvar u kojoj su svi složni
i bezgranično tolerantni
zbog neupotrebe dezodoranasa
sapuna, obične vode i kaladonta.
Lozen
Išao sam na trg ptica,
i kupio sam ptice
za tebe ljubavi moja.
Išao sam na trg cveća,
i kupio sam cveće
za tebe ljubavi moja.
Išao sam na trg železa,
i kupio sam okove,
teške okove
za tebe ljubavi moja.
A zatim sam otišao na trg robova,
I tražio tebe,
ali te nisam našao
ljubavi moja.
Žak Prever
For you, my love
I went to a bird market
and I bought a bird
for you my love.
I went to a flower market
and I bought a flower
for you my love.
I went to a junk market
and I bought a chain
a heavey chain
for you my love.
And I went to a slave market
and I searched for you,
but I couldn’t find you anywhere
my love.
Jacques Prévert