Month: November 2012

Oblivion

neću ja biti slon
u vašem zoološkom vrtu
tužan i nepomičan
dok me gađate smećem

·

i neću biti pametan i poslušan kao moja

braća
da pognem glavu i uđem
kad me čuvar pogleda
držeći kofu

·

zapravo ja sam jedini
ostao u kavezu skamenjen i zaboravan
i ne sećam se ničega i nikoga
izvan ovog ludila

·

svaki dan isti je
i noć nesnosna i tupa
verovatno ti si jedini smrdljivi dokaz

života
koji smrtno kaplje sa mojih kljova

Zoran Trklja

38

Tridesetosam kamenih blokova
Samo je prvi plač i pesma moje majke:
Nisi me bolela.
Tridesetosam kamenih blokova
Isklesanih pisaljkom
bojom

Prinose mi propolis
Znaju
Koristan je za mumifikaciju
Isparavam kroz smeh
(agregatno stanje)
Jer odavno sam u za(grobnom) životu

Tridesetosam kamenih blokova

Zidina crnila
Tridesetosam
Zakucanih vrata
Prozora
Tridesetosam
Načina ispravanja
Tridesetosam
Agregatnih stanja

Ništavila

Jelena Stojković Mirić

Budim se

Budim se svakog jutra,
ustajem iz svoje kože,
prospem gde koji nemir u trku
i opet, zatvorenih očiju,
ležem u sebe.

Nervira me ta ravnoteža
između prodiranja u
i prodiranja iz.
Nespretnost koja svakog dana
obuhvata moje obličje
zaspalih čežnji.

Budim se svakog jutra
izolovana mogućnosti da
bar jednom preskočim.

Umorna iskažem iz
sopstvenog tela
i ceo dan tuđe umore
na sebi nosim,
nebo da pridržavam.

Od umora sam i satkana…
Samo na umor i mirišem…

Ali uveče, kad opet
upadnem u svoje telo,
sanjam da ću se probuditi
na tvojim rukama, spremna
da se od tuđih umora odmorim.

Ima tu razlike: spona
između pripadanja i propadanja,
tanka nit grehova, sujete,
zamišljena vrtoglavica laži
iz pogrešnih usta izrečene.

Budim se još jednom
da te poljubim
tvojim usnama,
da te pogledam
tvojim očima,
da ti još jednom
tvojim glasom
prećutim istinu.

Neka nam to bude
još jedan poslednji rastanak,
jer više ne mogu,
ne mogu da se budim
i ulazim i izlazim iz sebe.

Hristina Damjanović

Zakolji psa

Zgrabi ga za ogrlicu, snažno ga cimni,
s leđa pažljivo.
Dok besomučno reži
zabij nož,
udaraj sve jače i jače.
I šape mu odseci,
trofej moćan.
Zakopaj ga u šumu.
Budi dobar komšija,
saosećajan,
kreni u poteru.
Raspituj se kod vlasnice
koja začudo živi sama.
I maštaj kako će biti samo tvoja,
među četiri zida.
Njeni plavi uvojci biće samo tvoji,
negovane ruke će milovati samo tebe.
Ah, ti divni crveni nokti.
Maštaj, maštaj
dok ćeš u sobi milovati
šape njenog mrtvog psa.

Olivera Milojković Opresnik

Savršeni organizam

Uvek imaju neki duhovi prošlosti
da te vuku ze rep.
Misliš da si konačno sredio život,
da sve ide svojim tokom,
sediš u kafani sa devojkom
koja ti se zaista sviđa
i do koje ti je zaista stalo
i onda najednom na vrata uđe
neka riba što ti je pušila kurac.

Da li se to stvarno desilo
ili si ti samo nekad maštao o tome,
manje je bitno.

Nezgodno je ako uđe neka
koju si voleo
ili si bar mislio da je voliš.

Ne zato što ti se bude neka
stara osećanja
ili bilo šta poput toga.

Osetiš se nesavršenim.

Nadam se da se i ti,
draga, nekad tako osetiš.
Koliko god ti i ja bili savršen par.

Bojan Marjanović

Pismo

Sećaš li se?
« Bilo je divno. Ali ja sam oženjen. Mlada si. Život je pred tobom».
Moja ruka, tražeći tvoju glavu na jastuku, napipala je to pismo.
Tek izašlo sunce se pomračilo. Morski talasi izgubili su plavetnilo. A pupoljak moje ljubavi u jednom trenu je uveo.
Sećaš li se?
Ja i danas osetim kako se iz mojih prstiju preliva onaj životni sok u traženju tvoje ruke. Kao nekada kada je bilo dovoljno da nam se prsti isprepletu.
Ja se sećam. Sećaš li se ti?

Dragica Minjević Medaković