Krenuh ja tako
sporo, dostojanstveno
romantično…
Ali svi povikaše
Pazi! Opšte mesto!
preneraženi, uplašeni, zabrinuti.
Zato sam skrenuo levo
sporednom ulicom,
da zaobiđem TA
OPŠTA I POZNATA mesta.
Al tu narandžasti majmuni već vladaju.
Prevrću se preko glave
i gledaju me svojim ljubičastim očima
sa zelenim tačkama.
Drže moje tek napisane rukopise.
O zašto se smejete?
Ma ti mali ma ne cepaj te papire,
ma smiri se
ma objaviću JA te pesme…
…………………..
…………………..
O!! zaboga oni doslovno pocrkaše od smeha!!
Olivera Milojković Opresnik