Napuštam pustu ulicu.
Sa zebnjom ulazim
u mlečno svetlo mesečine.
Traganja.Možda ću negde
te pronaći.
Okupana mesečinom u
kolo vilinsko se hvatam.
U pomamnoj igri zavodim noć.
Pozavideše mi zvezde.
Ja nisam ona koju su tražio.
Ne prepoznajem te.
Navukoše se oblaci.
Mesec je iščezao.
Ti nisi onaj koga sam očekivala.
„To nisi ti“ šapućem i nestajem
u senokosima oblaka.
Persida Ruzmarin
lepo…