Kad se najmanje nadaš

Kad se najmanje nadaš

Nervozni vlasnik
prodavnice brze hrane.
Mamurluk posle Prvog maja
i ekonomska kriza,
penju mu se na vrh
strpljenja.
Ipak,
lepo nas je uslužio.
Ja sam nešto trabunjao sa njim,
a ti si
blistavim zubima
žvakala kalorijsku bombu,
dok su naša odela postajala
malo popunjenija.
To nas je činilo još privlačnijim
jedno drugom,
jer iako sanjamo na
njujorkškim avenijama i londonskim mostovima,
ti i ja smo deca sa Balkana,
bekstejdža zapada i predvorja istoka,
jednom od retkih mesta gde se može sresti
da
seksipil starog Holivuda i britansko aristokratsko držanje
jedu visokokalorični, nezdravi obrok
koji mi začepi dovod krvi u mozak
i učini da na sred „fast fuda“
poludim
i dobijem želju da vodimo ljubav
ako ne do kraja sveta,
ono barem do kraja smene
vlasnika koji udubljen u račune,
verovatno ništa ne bi primetio.

Bojan Marjanović


Published: 28.09.2010.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *


*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.