Čekali ste me vi
u polju, u ratu, u knjizi
da se rodim iz hleba
sa asfalta i sa livada zelenih
čekali u sirotinji, u brizi
u strahu sa ocima što ostaju bez neba
da se ne rodim nepismen i tih
Zagledani u krš i stene
u tajanstveno more, zlatne ravnice
zemljani preci, olovni dedovi
staklenoobrazni muževi i žene
dočekivali goste i njihove ptice
al’ vam ne otkriše proročanski redovi
da ste osedeli čekajući – mene
I rodio vam se pesmopojac
sa ognjem što živi sred grla
sav nesit mada skroman i fin
a put ga ne navede na novac
već se o pero sapleo vaš sin
živeci u vekovima ste čekali
slovotvorca, da ne biste nestali
I ja vidim moje trudne majke…
i cedim čelo u posude žuci…
i pletem neke mrtve bajke…
dok mi tajne otvaraju ključevi…
Danilo Lučić