Sasvim obično veče

/Posle kapućina u ”Dorijanu Greju”, Beograd/

mikroskopski detalji
svakodnevnice
razarajuće dejstvo
filantropizma
svakako
odglumljenog

To se očekuje od mene, zar ne?!

bila sam veličanstvena
(i) večeras
smejala sam se
odozgo
aplaudirala
odozdo
nad vama i sobom
nakon svakog uspelog čina

Ali, to se traži od mene, zar ne?!

Sada je bolje da odmorim
sutra
me čeka
nešto
teža uloga
voajera.

Ah, kad bi mi makar jednom dopustili da plačem.
Direktno u kadar.

Gordana Vlajić


Published: 31.05.2008.
Classified as: Poezija
Comments: 0
Author:

Discussion: Total 0 Response

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

  • Follow Tragovi

    • Facebook
    • RSS

    Do you write poetry?

    Send your poetry to tragovi.blog[at]gmail.com
    Successful entries will be published.