/Čekajući kapućino u ”Dorijanu Greju”, Beograd/ Često prisutna Bez forme Sa bogatim sadržajem Misao Mi je I danas utekla I ja je nisam Zapisala. Gordana Vlajić

/Kafa s pogledom na divlje patke, ”Robinzon”, Budimpešta/ Trava je bila rosna i tek prolećno zelena. Arijadna je ležela mirno jedva primetno micajući usnama. Dozivala je. Izgledala je sasvim zadovoljno: Kao da joj je nevažno da li će iko doći. Dovoljno je bilo što mu ima ime na usnama. I kao da uopšte nije primećivala [...]

/Uz svadbarsku kafu pod šatorom, selo Suvojnica kod Surdulice/ Ako li da iskočimo na Čukar, nanče. Da me druskaš i da mi sas slatke reči tepaš ko kad be dete malečko. Pa da mi zboriš za mečku, da mi od čuđenje zinev oči, da zaboravim na ovaj sg život, da zaboravim na mrešku. U tvoje [...]

/Karamel frapućino, “Starbuck’s” u Njujorku/ Verujem u Obmanu. Kada se plavo nebo učini sivim. Zbog jedne ili dve vrane. Ili sasvim zelenim, od recimo tvoga pogleda. Verujem u Iluziju. Kada se reč sasvim obična pretoči u veru i zakletvu. Samo prste uvek prepoznajem. Kada lutaju i uzimaju. Kada zaćute naslućujući iluziju. Razaznajući obmanu. Zato te [...]

/Beogradski ”Tramvaj”, ne pije mi se kafa, samo mi se sluša i njiše/ Lujeva truba. Dobar aranžman arija, tišina i žagora. Snažan ritam slogova. Balans tuga i nadanja. Ječi, penje me. Njiše, grli me. Ježi, plače me. Plaši i strepi me. Podseća i podsmehuje da smo omeđani durovima i molovima. Da smo određeni praštanjima i [...]

/Dve kafice u “Burger Kingu”, uz auto-put, negde iza Minhena, 1996./ Ispričaću Ti jednom Devojčice moja Priču o Koži Boje Bagremovog Meda Priču bez Kraja i bez Početka Odaću Ti tada (kada Ti grudi budu uzimale oblik mlade breskve) kako sam Jauk pretvarala u Osmeh A Osmeh u Krik A Krik u Ništa Pa onda [...]

Šteta što ne umemo da prepoznamo trenutak kad život počne da ističe. Štaviše, tad nam se korito čini najširim. Brzaci se roje I mi ih sve veštije Savlađujemo. Prejadni U uzgorđenosti hitamo nošeni neutazenim strastima umesto da se tada sasvim usporimo. Da lagano koračamo Negde s kraja Gde je reka plitka, Da osluškujemo jutro I [...]

/Kafa u beogradskom “Grinetu”, neka žena prolazi Nušićevom u ljubičastom šlafroku i papučama…/ Pokisla su ti sva sećanja Još si bila devojčica kada si se poslednji put nadala Tvojim morima odavno tišina caruje Gde su te bure na koje si uzalud čekala. Bilo je to u januaru (il možda marta? Ne, vejalo je!) Prošle godine [...]