Dugo smo hodali pustom zemljom
ne videsmo kuće ni čoveka
kada već gotovo izgubismo svaku nadu
ugledasmo otiske ljudskih stopala
i odvažno krenusmo za njima
Tek smo na kraju shvatili
da su to bili naši tragovi
sa početka putovanja
Pojavljujem se u milionima kopija nikad nisam nastajao brže dokle god da se radjam niko više ne može da me istrže. Ćelije infiltriram kroz fontanu sreće proždirem armaturu gradeći beskraj električni napon ne pada na nulu razdvojen rastem pravo u raj Odavno sam prešao u crveno zelene se nečije oči na bledo-žutom licu leži mučenik [...]
Urednik: Suzana
Objavljeno: 09.11.2008
Svrstano u: Poezija | 0 komentara
Sedam sati sna klizne kao kap otkaz onim očima klecaju k’o kolena uopšteno uši ujedaju lopovski lavež letargije ako aminujem apatije želim život želeti nisam naročito nem iako ipak izgledam žalim život žalosni izgoreše isti izvori vraćam vodu vodenici opada otpad opet talog teskobe na tavanici. Đorđe Aćimović
Urednik: Suzana
Objavljeno: 20.10.2008
Svrstano u: Poezija | 0 komentara
Smolasta prašina gusta kao meso lepi se za šake Uvlačim u rukave sluzave prste jezim se do peta Pojavljuju se ruke u istom prostoru tople kao krv Eden me prožima klizi niz vrat i kvasi poruke Rasterane čestice prašine nestaju u gasu kiseonik je ukusan Nedaleko od tišine crveni se nebo prislonio sam dlanove Ogromna [...]
Urednik: Suzana
Objavljeno: 19.08.2008
Svrstano u: Poezija | 0 komentara
Sećam se samo zaborava i kao lako mi je kada me ubije progutam metak i grumen zemlje i šaku prašine a više bih voleo da poginem da ne znam ko je kriv nego što ovako sahranjen mislim kako je bilo dok sam bio živ Đorđe Aćimović
Urednik: Suzana
Objavljeno: 03.05.2008
Svrstano u: Poezija | 0 komentara
